Troje

Svako ima svoju apokalipsu i ona se dešava obi?no u neko vreme koje sami ne možemo da predvidimo - recimo najranije ujutro - ali koja uvek predstavlja susret sa samim sobom. Dobra apokalipsa je uvek privatna. U ovoj knjizi Ivan Tokin ima susret sa samim sobom okružen raznim smeja?ima i mogu?im sobnim ljubavima, ukratko ima susret sa celim gradom. Samo je pustio grad da pri?a o tome. Njegove pesme li?e na razglednice iz svakodnevice. Ognjenka Laki?evi? ima susret sa samom sobom dok vozi, nosi svoju osmatra?nicu, luta oko pijace, traži pažnju koje nigde nema i pije kroz muškarce. Samo ne?e da ih pusti da pri?aju o tome. Njene pesme otkrivaju politi?ku poruku u svakodnevnim radnjama, te skrivaju borbu sa strastima nekog ko je - naro?ito kad je u centru - uvek na periferiji sveta. Vladimir Tabaševi? ima susret sa samim sobom u detinjstvu i šire, u kome su ratna dejstva nešto što je svakodnevno, pa se o tome uopšte ne pri?a. Sve druge stvari pri?aju o tome. Njegove pesme nemaju pravo da se umore. Tri pesni?ka glasa nejednake mladosti ovde pri?aju kroz pesme koje kao da vas poznaju. "Ve? je bilo jasno na šta ?e li?iti život." Dragan Ambrozi?, rok kriti?ar i odgovorni urednik Doma omladine Beograda